DIVINE READING
Jedan od najvećih centralnih i drevne prakse kršćanske molitve je lectio divina, ili božansko čitanje. U lectio divina, počinjemo čitajući nekoliko stihova Biblije. Čitamo nikuda nije žurio tako da možemo slušati za poruke Bog ima za nas tamo. Mi smo na oprezu da veze Duha može otkriti između prolaz i ono što se dešava u našim životima. pitamo, “Šta ti danas rekao da me, lord? Ono što sam ja da čujem u ovoj priči, parabola, ili proročanstvo?” Listening in this way requires patience and a willingness to let go of our own agendas and open ourselves to God's shaping.
Kada smo čuli reč da znamo je značilo za nas, mi smo prirodno izvući na molitvu. Od slušanja krećemo da govorimo — možda u agoniji, priznanje ili tuga; možda u radosti, pohvala, zahvalnosti ili obožavanje; možda u ljutnji, konfuzija ili boli; možda u mirnom povjerenje, povjerenja ili predaje. napokon, nakon sipanja naše srce Bogu, dolazimo na odmor jednostavno i duboko u taj divni, ljubavi prisutnost Boga. čitanje, odražavajući, reaguje i odmaraju — ovo je osnovni ritam božanskog čitanja.